Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu sve češće je tema polemika – dok jedni smatraju da AI predstavlja korisno sredstvo koje olakšava posao novinarima, drugi upozoravaju da prekomerna upotreba ovih alata može ozbiljno narušiti suštinu profesije i njene etičke temelje. Mišljenja su podeljena: da li novinar ostaje autor kada koristi veštačku inteligenciju, ili mu alat oduzima lični pečat?
O ovim temama govorilo se u okviru projekta „AI kreatora – novinar boju bira“, koji sprovodi Portal A1, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Učesnici panela bili su novinari Euronews Srbija, kao i novinari televizija i portala iz Novog Pazara, koji su podelili svoja mišljenja i dileme o primeni veštačke inteligencije u svakodnevnom radu.
Za pojedine učesnike panela, korišćenje veštačke inteligencije nije pitanje izbora, već realnosti koja je već deo svakodnevice.
Novinarka i producentkinja Marija Šehić smatra da je ključno da se novinari oslobode dileme da li AI treba koristiti, jer je on već prisutan u industriji.
“Veštačka inteligencija je tu, pa je tu. E sad, bili vi zagovornik korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu ili ne, realnost je takva da je tu.”
Sličan, pogled ima i novinarka Lana Nanovski, koja veštačku inteligenciju vidi isključivo kao alat koji, ako se pravilno koristi, može biti od velike pomoći novinarima.
“Veštačka inteligencija nije autor, veštačka inteligencija je alat i sredstvo. Ako novinar zna da koristi te alate, to može biti sjajno. Olakšava posao, štedi vreme, može da transkribuje izjave, ali krajnja odgovornost ostaje na novinaru. On mora sve da proveri”, ističe Nanovski.
Međutim, pojedini učesnici diskusije izražavaju zabrinutost zbog sve češće upotrebe ovih alata bez nadzora i novinarskog rada u punom smislu te reči. Darko Nikolić, novinar i producent, smatra da se time gubi suština profesije i autorskog izraza.
“Ako novinar koristi konstantno veštačku inteligenciju za tekst ili televizijski prilog, to nije delo novinara, već delo mašine. Novinar mora da piše, istražuje, povezuje informacije. Sve drugo je prečica”, dodaje Nikolić.
Da se AI koristi i onda kada to nije jasno naznačeno, ukazuje i novinarka Amela Bajrović, upozoravajući na praksu pojedinih lokalnih medija.
“Mislim da se masovno koristi veštačka inteligencija. Postoje portali u ovom gradu čije su vesti gotovo sve proizvod AI sistema. Na prvi pogled se vidi da iza nekih tekstova ne stoje ljudi”, kaže Bajrović.
Tema panela nije bila usmerena samo na tehnologiju, već i na šire društvene promene u konzumiranju vesti i poverenju u medije.
Novinarka i producentkinja Jelena Stojiljković osvrnula se na promenu publike, naglašavajući da nova generacija gledaoca i čitalaca više preispituje sadržaje, ali i da mediji snose odgovornost za podizanje nivoa medijske pismenosti.
“Naši roditelji konzumiraju informacije bez mnogo preispitivanja, dok su milenijalci i mlađe generacije naviknute da informacije proveravaju iz više izvora. Medijska pismenost raste, ali za to je potreban ogroman trud i odgovornost medija, a to trenutno ne vidim da postoji”, istakla je za portal A1, Stojiljković.
Jedan od problema na koje su učesnici ukazali jeste i zapostavljanje mladih novinara u redakcijama, gde se zbog jurnjave za brzinom i klikovima zaboravlja na edukaciju i mentorstvo. Darko Nikolić, govoreći iz ličnog iskustva, skreće pažnju da bez ulaganja u znanje i veštine novih generacija, kvalitet novinarstva neće moći da se održi.
“Zbog brzine, jurnjave za senzacionalizmom i potrebom da budemo prvi – zapostavljamo mlade kolege. Nema više vremena da ih naučimo kako izgleda jedan televizijski prilog ili tekst o, recimo, gradskoj skupštini. To je i naša greška”, dodaje Darko.
Iako je jasno da će veštačka inteligencija imati značajnu ulogu u budućnosti novinarstva, mnogi veruju da ljudski faktor ostaje nezamenjiv. Anđelka Ćup, dopisnica sa Kosova i Metohije, podvlači važnost ličnog razvoja, znanja i širine, bez obzira na tehnologije koje dolaze.
“Možda jeste teško i zahtevno, ali da biste opstali u ovom poslu morate da idete u korak s vremenom. Međutim, mimo svih tehnologija, ono što je najbitnije jeste rad na sebi, na opštoj kulturi, obrazovanju i razumevanju društva.”
Na kraju, moguće je da će u bliskoj budućnosti korišćenje AI alata postati standard, pa čak i profesionalna obaveza. Ipak, kako zaključuje Lana Nanovski, to ne znači da novinari koji ih sada ne koriste gube korak, ali svakako troše više vremena.
“Možda će u roku od 50 godina svi mediji plaćati ove alate i biće dužnost novinara da ih koriste, kao što je već slučaj u nekim sistemima. Oni koji ih sada ne koriste nisu nužno u zaostatku, ali im sigurno treba više vremena da završe isti posao, zaključuje Nanovski.
Iako su mišljenja o upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu i dalje podeljena, sagovornici se slažu u jednom, novinar ne može i ne sme biti zamenjen mašinom. AI može biti alat koji pomaže, ali ne i autor koji promišlja, pita, povezuje i odgovara javnosti.
Budućnost novinarstva verovatno će biti isprepletana s tehnologijom, ali će njegov kredibilitet zavisiti od ljudi koji ga stvaraju, njihove etike, znanja i odgovornosti prema istini.
