Iako se čini da su ručni radovi poput pletenja i tkanja potisnuti u prošlost, u Tutinu postoji grupa žena koje se s tim ne slažu. Udruženje Pletisanke osnovano je s ciljem da sačuva tradicionalne zanate, osnaži žene i prenese znanje mlađim generacijama.
Kroz radionice i edukativne programe, one ne samo da oživljavaju stare tehnike, već ih spajaju s modernim umetničkim izražajem, dokazujući da ručni rad može imati mesto i u savremenom društvu.
Pored toga što neguju tradiciju, Pletisanke su i primer kako kreativnost može biti put do ekonomske nezavisnosti. U okruženju gde su mnoge žene nekada od ručnih radova izdržavale porodice, danas ovaj zanat pruža priliku za dodatnu zaradu i očuvanje kulturnog identiteta. Zato članice udruženja aktivno rade na tome da pletenje, tkanje i vez ponovo postanu deo školskih programa, jer, kako kažu, interesovanje među decom i mladima postoji – samo ga treba podstaknuti.
„Pletisanka je nastala pre otprilike četiri godine iz neformalne organizacije Impuls, koja se bavi zaštitom ljudskih prava. Posetom selima saznale smo da su mnoge žene izdržavale porodice ručnim radovima, ali da je vremenom ovaj zanat izgubio vrednost. Tako smo došle na ideju da stvorimo siguran prostor za žene, omogućimo im ekonomsku nezavisnost i, što je najvažnije, sačuvamo tradiciju“, kaže Dženana Šaljić Krivošić, članica udruženja.
Jedan od važnih ciljeva Pletisanki jeste prenošenje znanja mlađim generacijama.
„Radimo u školi i primetile smo da deca pokazuju interesovanje za ručne radove. Tako smo pokrenule radionice tkanja, pustovanja, veza i pletenja. Već mesec dana radimo s učenicima osnovne škole ‘Rifat Burdžović Tršo’ i interesovanje stalno raste“, dodaje Krivošić.
Članice udruženja ističu i važnost očuvanja tradicionalnih tehnika, posebno kroz izradu ćilima, koji su nekada bili simbol bogatstva.
„Svaka boja i simbol imaju svoje značenje – plava i crvena su boje ljubavi, dok kornjača simbolizuje dugovečnost i zdravlje. Danas su ćilimi ponovo na ceni, a mi nastojimo da ih spojimo s modernom umetnošću. Na primer, napravile smo ćilim s ogledalom, što je bio zanimljiv eksperiment“, objašnjava Krivošić.
Ono što Pletisanke posebno žele jeste da se ručni rad vrati u obrazovni sistem.
„Postoji mnogo izbornih predmeta u osnovnim i srednjim školama, a mi se zalažemo da pletenje i tkanje ponovo postanu deo nastave. Dovoljno je videti koliko su devojčice zainteresovane da bismo shvatili koliko je to važno“, zaključuje Krivošić.
Ovaj projekat „Naš identitet – naš glas“ sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
