Samouslužne kantine po principu „pojedite koliko god možete“ – od skromnih hotelskih doručaka do najvećih kazino banketa – imaju problem da opstanu zbog novih zdravstvenih mera.
Pritom, mušterije sve češće izbegavaju da obeduju u ovakvim restoranima.
Dok mnoge kantine širom SAD-a ostaju bez gostiju, pojedinci očajnički pokušavaju da održe ovaj poslovni model relevantnim i privlačnim, pa uvode razne novine.
- Korona virus u Valjevu: „Treba imati sreće da se sačuvamo i pored zaštite“
- Korona virus: Seoski turizam u Srbiji u ekspanziji
- Tajni sastojci za duži život
U čemu je problem?
Suzan Jin, vlasnica „Džeks freša“ u centru Vašingtona, kaže za BBC da je promet u proseku opao za skoro 90 odsto nakon što su ponovo otvorili restoran posle dvomesečne pauze.
Džeks freš, koji pravi azijsku hranu i američke sendviče, trenutno zarađuje oko 500 dolara dnevno, što je pad u odnosu na prosečnih 3.500 dolara pre pandemije, kaže ona.
„Ljudi ne rade u ovom kraju“, kaže Jin, ističući da ljudi u taj deo grada dolaze na posao, a od marta uglavnom rade od kuće.
„I dalje je veoma mirno.“
U martu, američka Uprava za hranu i lekove (FDA), koja reguliše bezbednost hrane za saveznu vladu, preporučila je „da se odustane od kantina sa švedskim stolom i salad barovima“ dok pandemija malo ne popusti.
Zvaničnici su objasnili da je razlog što veliki broj mušterija, od koji neki mogu biti zarazni, koriste isti pribor za jelo, kao i gužva koja može da se napravi u redovima za popularna jela.
Smernice FDA ističu da se Kovid-19 ne prenosi samom hranom, već u bliskom kontaktu, preko respiratornih kapljica.
Pored preporuka savezne vlade, 38 američkih država takođe je uvelo svoja pravila koja ograničavaju rad kantina sa švedskim stolom, piše „Vol s„Vol strit džurnal“.
Ko je pogođen krizom?
Promet bafeta u Americi za 2019. godinu iznosi oko 5 milijardi dolara, pokazuju podaci kompanije za istraživanje tržišta NDP Grupa, što je činilo svega 1 odsto ukupnog restoranskog poslovanja u zemlji.
- Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život
- Istina o jajima – savršena hrana ili „okidač“ za srčane bolesti
Međutim, bilo da govorimo o salad barovima ili klasičnim švedskim stolovima, bafet ima mnoge verne poklonike, među kojima su i mnogi stariji sugrađani, koji su u većoj opasnosti zbog virusa.
Vlasnici lanca zdrave hrane „Suplantejšn i svit tomejto“ u maju su proglasili bankrot i saopštili da trajno zatvaraju 97 restorana.
Bez posla je ostalo 4.400 radnika.
Prema NPD grupi, bafeti su zaradili oko 106 miliona dolara u maju 2020. godine, što je otprilike trećina od ukupne zarade u odnosu na maj prošle godine.
Kako se kantine prilagođavaju situaciji?
Kantine širom SAD-a stale su u mestu, a većina je odlučila da zabrani mušterijama samoposluživanje.
U „Džeks frešu“, gde se hrana plaća po gramaži, porcije se služe u kartonskim kutijama. Ovu praksu preuzeli su i drugi lanci, a kritičari to nazivaju „kafeterija stil“ i tvrde da nije pravi bafet.
Jin kaže da uprkos novim merama, većina mušterija – od kojih se traži da nose maske – sada kupuju sendviče, koji pre korona virusa nisu bili tako popularni kao švedski sto.
Uprkos tome što je uvela naručivanje onlajn i uvela nove higijenske mere, Jin kaže da „i dalje nema posla zato što ljudi ne dolaze u grad pošto rade od kuće“.
Većina globalnih hotelskih lanaca u potpunosti je ukinula švedski sto za doručak, a umesto toga nude unapred spakovanu hranu ili preporučuju gostima da pokupe obrok, pa da jedu u sobi.
Las Vegas, gde se moderni američki bafet prvi put pojavio pre skoro 80 godina, preduzeo je razne akcije kako bi gosti ipak nastavili da dolaze.
Bafet u Kazinu Vin, koji je pre ovoga imao 15 stanica gde se uživo kuvalo, prvi je ponovno otvorio svoja vrata, sa sve konobarima koji donose hranu mušterijama za sto baš kao u klasičnom restoranu.
„Bahanal bafet“ u „Cizars palasu“ – koji uslužuje više od 3.000 ljudi dnevno – trenutno se renovira kako bi se napravili uslovi za socijalno distanciranje.
Vlasnici su u renovaciju uložili 2.4 miliona dolara.
Drugi kazinoi širom zemlje trajno su zatvorili švedske stolove, zamenivši ih klasičnim restoranima.
Kako se bafet menjao kroz istoriju?
Smatra se da je kanadski preduzetnik Herb Mekdonald još četrdesetih u Las Vegasu otvorio lansirao prvu kantinu sa ponudom „pojedite koliko god možete“,
Kantina se zvala „Bakaru bafet“ i radila je non-stop.
- Džoni Voker prelazi u papirnu flašu
- Sent Pauli: Kultni nemački klub koji želi da za sva vremena izmeni fudbal
Na letku koji je reklamirao ovaj restoran hvalili su se da, za samo jedan dolar, gost može da „pojede svaku moguću vrstu toplog i hladnog obroka ne bi li podmirio zavijajućeg kojota u svom stomaku“.
Mekdonaldov model brzo se primio svuda po okolini Las Vegasa, a svaki hotel i kazino trudio se da uvrsti bafet u turističku ponudu.
Privlačnost modela po principu „pojedite koliko god možete“, bez ikakvog konobara na vidiku, koji bi mogao da merka šta jedete sa čim i koliko, navelo je ovog meseca američki list „Vašington post“ da bafete opiše kao „priliku za prežderavanje na javnom mestu po pristupačnim cenama“.
Ali, uprkos novim merama zaštite, većina analitičara slaže se da će proći poprilično vremena pre nego što Amerikanci budu mogli bezbedno da stanu u red pred švedskim stolom za da uzmu repete (ili čak treće turu… jer ko broji?).
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
