Zoonoze – koje prelaze sa životinja na ljude – su u porastu i nastaviće da ih bude sve više ukoliko se ne preduzmu mere za zaštitu divljih životinja i očuvanja životne sredine, upozorili su stručnjaci Ujedinjenih nacija.
Za porast u javljanju bolesti poput Kovida-19 oni krive visoku potražnju životinjskog proteina, neodržive poljoprivredne prakse i klimatske promene.
Zapostavljene zoonotske bolesti ubiju dva miliona ljudi godišnje, kažu oni.
Kovid-19 će koštati svetsku privredu devet triliona dolara tokom dve godine.
- Da li slepi miševi prenose korona virus
- Otkriveno da su pangolini nosioci virusa povezanih sa Kovidom-19
- Korona virus: Anatomija pandemije
Ebola, virus Zapadnog Nila i SARS su takođe zoonoze: javile su se kod životinja i prešle na ljude.
Šta piše u izveštaju?
Ali, taj prelazak na ljude nije automatski.
Podstaknut je, prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Međunarodnog instituta za stočarstvo, degradacijom našeg prirodnog okruženja – na primer, degradacijom zemljišta, eksploatacijom divljih životinja, crpljenjem resursa i klimatskim promenama.
Sve to menja način interakcije između životinja i ljudi.
„U poslednjem veku videli smo najmanje šest velikih epidemija novih korona virusa“, rekla je Inger Andersen, načelnica i izvršna direktorka UN programa za zaštitu životne sredine.
„U protekle dve decenije i pre Kovida-19, zoonotske bolesti su izazvale ekonomsku štetu od 100 milijardi dolara“.
Ona kaže da „dva miliona ljudi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima umire svake godine od zanemarenih zoonostskih bolesti – kao što su antraks, goveđa tuberkuloza i besnilo“.
„Ovo su često zajednice sa složenim problemima razvoja, visokom zavisnošću od stoke i dostupnosti divljim životinjama.“
Proizvodnja mesa, na primer, porasla je za 260 odsto u poslednjih 50 godina, kaže Andersen.
„Pojačali smo agrikulturu, proširili infrastrukturu i crpeli resurse na štetu divljine“, objasnila je ona.
„Brane, sistemi navodnjavanja i masovni uzgoj životinja su povezani sa 25 odsto infektivnih bolesti kod ljudi. Putovanja, prevoz i lanci nabavke hrane su izbrisali granice i distance. Klimatske promene su doprinele širenju patogena.“
Izveštaj vladama nudi strategije za sprečavanje budućih epidemija, poput podsticanja održivog upravljanja zemljištem, poboljšanja biodiverziteta i ulaganja u naučna istraživanja.
„Nauka je jasna – ako nastavimo da eksploatišemo divlje životinje i da uništavamo naše ekosisteme, onda možemo da očekujemo da vidimo redovno javljanje ovih bolesti koje prelaze sa životinja na ljude u godinama koje dolaze“, rekla je Andersen.
„Da bi se sprečile buduće epidemije, moramo da postanemo mnogo oprezniji u očuvanju našeg prirodnog okruženja.“
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
