Plaže i kupališta su otvoreni, ponovo se može putovati iz jednog u drugi grad, kafići i restorani rade, a uskoro bi mogao da bude proglašen i kraj epidemije korona virusa – tako Crna Gora dočekuje 14. godišnjicu referenduma na kom je dobila nezavisnost.
Evropska zemlja u koju je korona virus poslednji stigao, mogla bi uskoro da postane prva iz koje je otišao, pošto beleži trenutno samo tri slučaja zaraze.
Ovu lepu sliku kvare predviđanja da će Crna Gora zbog virusa doživeti ogromnu recesiju i privredni pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od čak devet odsto.
Takav scenario nije neočekivan, jer turizam igra jednu od glavnih uloga u privredi ove zemlje, delatnošću koja ne može da se obavlja dok traje pandemija.
- Crna Gora, 13 godina kasnije: Evropa, srastanje i „Ludi bratski ples“
- Crnogorski epidemiolog: „Možemo da suzbijemo epidemiju, ali je to džabe ako imamo žarište u okruženju”
- Kako je Milo „odbranio“ Podgoricu
„Glavni razlog je što se očekuje da turistička sezona podbaci ove godine, jer će zbog pandemije neminovno doživeti pad“, kaže za BBC na srpskom ekonomista Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Bruto društveni proizvod Crne Gore iznosio je prošle godine oko 5,6 milijardi dolara.
Prema prognozama iz 2019, za ovu godinu očekivan je rast BDP-a za 3,4 odsto. Tada niko nije ni pomišljao na korona virus.
Kakve su procene?
Nedavno su stigle prognoze instituta na kom radi Gligorov prema kojima će crnogorska privreda ove godine oslabiti osam odsto, uglavnom zbog velike zavisnosti od turizma.
Slične procene pada BDP-a imaju i Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.
Predviđanja MMF-a su da bi privreda ove godine mogla da oslabi devet odsto.
Ta predviđanja su realna, kaže Milenko Popović, ekonomista i profesor na podgoričkom Univerzitetu Mediteran.
„Najrealnija mi je upravo procena MMF-a od devet odsto. Ovo što smo do sada videli i činjenica da se pominje mogućnost drugog talasa, garant je da će se dogoditi takav scenario.
„Ako sve ovo bude potrajalo, dogodiće se i gore od ekonomske depresije. Mere fiskalne i monetarne politike u ovoj situaciji imaju krajnje upitan uticaj na oživljavanje jer je skoro čitav svet zahvaćen krizom“, kaže Popović za BBC na srpskom.
Teška situacija čeka zemlje koje se oslanjaju dosta na turizam i koje ne mogu da naprave kratkoročne alternative i brzo se usmere na druge oblasti privrede, kaže Gligorov.
„Slična je situacija u Hrvatskoj i Grčkoj, kao i u svim zemljama u kojima turizam ima značajan deo u privredi.
„U Crnoj Gori taj udeo je veoma veliki, s obzirom na to da je zemlja mala i da te usluge čine značajan deo BDP-a, pa je pad očekivan“, kaže Gligorov.
Svetska banka je nedavno ocenila da pandemija korona virusa gura ekonomiju Crne Gore u naglu recesiju.
Prema procenama te svetske finansijske institucije, ako Crna Gora izgubi jednu trećinu prihoda od turizma, pad privrede u 2020. biće 5,6 odsto.
Ako izgubi polovinu tog prihoda, recesija bi mogla da dostigne i devet procenata, navodi se u izveštaju.
„Projektuje se da će kriza usled Kovida-19 gurnuti ekonomiju u recesiju prvenstveno zbog pada u sektoru turizma, koji ima mutiplikativne efekte na sve sektore“, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Popović kaže da je ova kriza prilika za promene, pa bi tako Crna Gora mogla da se okrene drugim delatnostima – da se ulaže u poljoprivredu i malu privredu u celini.
„Primer za to je Slovenija. Tek kad izađete iz Ljubljene, vidite šta je lep život“, kaže Popović.
Oporavak
Za sada je nemoguće govoriti o tome koliko će vremena biti neophodno za oporavak, jer sve zavisi od toga da li će pandemija biti obuzdana, kaže Gligorov.
„Ako sledeća turistička sezona bude normalna, oporavak bi mogao da bude potpun“, objašnjava.
Dodaje da sve zavisi od pandemije, a ako kriza sa njom prođe, turistička sezona bi mogla da bude potpuno obnovljena.
„Grubo rečeno – ako pad ove godine bude devet odsto, sledeće godine bi trebalo da bude zabeležen rast od 10 odsto“, objašnjava Gligorov.
Tako bi posledice bile minimalne.
Neki očekuju zagarantovan rast u narednoj godini, pa je tako ekonomski analitičar iz kancelarije Svetske banke u Podgorici Milan Lakićević nedavno u intervjuu za agenciju Mina-biznis izjavio da 2021. Crnu Goru čeka snažan oporavak.
„Ovo je bio šok koji je pokazao osetljivost konkretno Crne Gore na spoljne šokove, što je nešto o čemu smo uvek govorili i čega je Crna Gora sasvim svesna“, rekao je Lakićević.
On je, odgovarajući na pitanje koliko će državi biti potrebno da se vrati na „stabilne staze rasta“, kazao da sve zavisiti od krize.
„Vrlo je neizvesno i sve zavisi dokle će pandemija trajati, najverovatnije će biti uslovljeno pronalaskom vakcine i medicinskim napretkom“, smatra Lakićević.
Sada sve zavisi od razvoja vakcine i lekova, kaže i profesor Popović.
On dodaje da će, ukoliko se na tom polju ne postigne mnogo, ljudi širom sveta morati da se prilagode novom životnom standardu.
„Situacija nikada neće biti loša kao u velikoj depresiji 1929. godine, pre svega zbog porasta BDP-a po glavi stanovnika.
„Glad je tada bio najveći problem, u sadašnjim uslovima ne treba očekivati da se javi glad“, kaže Popović i dodaje da svaka zemlja proizvodnju hrane treba da tretira kao stratešku granu poljoprivrede.
Ko je najugroženiji?
Plaže i kupališta otvoreni su od 18. maja, a kako je za BBC na srpskom izjavio Aleksandar Milivojević, direktor jedne turističke agencije na crnogorskom primorju – ove godine masovnog turizma sigurno neće biti.
„Neka bude i auto turizma i gostiju iz regiona pa će biti dobro. Važno je da bar neko dođe. Situacija je izuzetno teška i tek će biti“, kazao je Milivojević.
Sektor turizma već je na gubitku, a mnogi gosti koji su imali rezervacije za jun, otkazali su ih i pomerili za narednu sezonu.
Crnu Goru je prošle godine posetilo 2,64 miliona turista, što je za 21 odsto više nego 2018. godine.
Tako je Crna Gora od turizma u 2019. prihodovala 1,14 milijardi evra, odnosno za 100 miliona više nego godinu dana ranije.
Ove godine će prihod sigurno biti manji, a javlja se i problem finansijskog očuvanja zdravlja turističkih agencija, hotela, bankarskog sistema, odnosno svega vezanog sa turizmom, kao i zapošljavanja sezonskih radnika, objašnjava Gligorov.
„Država će morati da subvencioniše i preuzme obaveze, pa je pitanje kako će se to finansirati“, kaže.
Ako bi se privreda i sezona oporavile sledeće godine, to ne bi bio problem, jer bi bilo poput privremenog zaduživanja.
„Ukoliko ne, stvari bi se komplikovale, jer nema mnogo toga što bi u Crnoj Gori moglo da se razvije brzo, pa da ljudi nađu poslove u drugim oblastima“, kaže Gligorov.
Sve u Crnoj Gori tako više nego na drugim mestima zavisi od stavljanja epidemije pod kontrolu, objašnjava.
Zaduživanje
Kako bi se obezbedila stabilnost privrede, država će morati da se zaduži.
„Zaduživanje je neminovno i u Crnoj Gori i u svim drugim zemljama“, objašnjava Gligorov i dodaje da će s tim dugom država morati da se nosi duži period.
„Ukoliko se oporavak dogodi relativno brzo i nadoknadi se sledeće godine, to je mnogo lakše.
„Nastaje problem šta ljudi da rade. Ne može se tako jednostavno na Mediteranu bilo gde s turizma preći na industriju. Dug je tu najmanji problem“, zaključuje Gligorov.
Dan pre godišnjice referenduma, stigla je vest da je Crna Gora od Svetske banke pozajmila 250 miliona evra s periodom otplate od 12 godina.
Procenjeno je da državnoj kasi za sanaciju posledica nastalih epidemijom korona virusa nedostaje od 350 do 400 miliona evra, izjavio je Dragan Darmanović, generalni direktor Direktorata za trezor.
Ministarstvo finansija Crne Gore pregovara i sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama kako bi obezbedilo ostatak sredstava, prenosi Beta.
Darmanović je podsetio da je Evropska unija opredelila 53 miliona evra podrške Crnoj Gori, od čega će 40 miliona otići direktno u državni budžet što je, zaključio je, smanjilo potrebe za zaduživanjem.
„Nedavno se licitiralo sa 600 miliona evra, pri čemu ni tada, a ni sada niko nije objasnio kako je ta kalkulacija napravljena, tako da je manje zaduživanje dobro.
„Problem je što ne znamo ostale planove, ali je dobro da nije reč o višoj cifri koja se ranije pominjala“, kaže Milenko Popović.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
