Mentalno zdravlje mladih (VIDEO)

Mladi žele da odrasli razumeju da su problemi mentalnog zdravlja stvarni i ozbiljni, te da razgovor o njima ne bi trebao biti tabu tema. Smatraju da je važno da se ova tema normalizuje kako bi se smanjila stigmatizacija i omogućila otvorenost u razgovoru o sopstvenim izazovima.

U poslednjem vremenu, sveprisutna pažnja posvećena je pitanju mentalnog zdravlja u našoj zemlji. Iako je ova tema često zapostavljena zbog predrasuda i stigmatizacije, nedavni događaji su je postavili u prvi plan. Mladi postaju sve svesniji važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, a predstavnici države sve češće se obraćaju javnosti, shvatajući hitnost ovog pitanja.

“Nakon svega što se u periodu za nama dogodilo u našoj zemlji mentalnim zdravljem se bave svi. Sada je svakom jasno koliko je to važno iako tome nije poklonjeno dovoljni pažnje zbog predrasuda i stigmatizacije, tako ne sme više da bude. Svesni važnosti teme mentalno zdravlje mladih o njoj sve češće upravo sa mladima govore predstavnici države.

Mislim da što više znanja o tome kako rano prepoznati nešto što se zove ‘bol duše’ , nešto što se zove ‘psihološka napetost’, što se zove nešto što možda običan čovek ne razume.

Nauka je napravila naravno ogromne korake da bi prosto napravila klasifikaciju nečega što znači bol duše. Neurotični poremećaji koji često mogu biti prepoznati i kod onih koje najviše volimo ogledaju se u tome da se ti ljudi osećaju kao kad vi deca treba da odgovarate a niste najbolje naučili svoju lekciju, i imate tremu. Kada se neko tako oseća dvadeset četiri sata, on je napet, nekada to ne prepoznaje on nego treba mi ostalo da prepoznamo, i da mu na to ukažemo i pomognemo.

Druga velika kategorija su ljudi sa mentalnim smetnjama, oni koji žive u svom svetu, potpuno odvojeni od realnosti. To je kategorija psihoza.

Treća kategorija o kojoj najradije pričamo jer je cešto rasprostranjena među mladima to je kategorija bolesti zavisnosti, i to ne samo zavisnosti na hemijske supstance kao što je droga, alkohol i pušenje nego i moderna tehnologija, IT zavisnost, kocka i ti treba dobro znati na koji način prepoznati i krenuti da se pomogne osobama na putu stvaranja zavisnosti ili je već poseduju.

Četvrta kategorija je onih koji su se ili rodili sa nedovoljno inteligencije ili su bili intelektualno jako bogati a onda su osiromašili i imaju demenciju.

Na kraju postoji još jedna kategorija osoba koju moramo takođe što pre dijagnostikovati ili prepoznati a to su osobe koje imaju problem sa strukturom svoje ličnosti, poremećaji ličnosti.

Svi zajedno moramo raditi na ranoj dijagnostici ovih poremećaja i raditi na njima i adekvatno reagovati, kroz čitav niz radionica, seminara i dijaloga sa stručnjacima i pojedincima.

Zato je i potpisivanje referenduma koji se bavi pitanjima mladih i pitanjima prosvete jedan korak dalje u putu da Srbija na najbolji mogući način priđe mentalnoj problematici”, kaže ministarka Slavica Đukić-Dejanović.

 

Moramo govoriti o mentalnom zdravlju, poruka je svih onih koji se bave zdravljem mladih. Potražili smo mišljenje stručnjaka sa kojima smo razgovarali o mentalnom zdravlju mladih u Novom Pazaru ali i o tome kako reagovsti kada dođe do problema.

”Čini mi se nikada više kao danas se o mentalnom zdravlju nije pričalo, mislim na ovaj period, posebno u godinama posle pandemije korone virusa. Nekako smo se svi setili da mentalno zdravlje postoji, koliko je mentalna higijena važna, i nikada nije dovoljno pričati i dovoljno promovisati te teme, i nikada nije dovoljno pričati o prevenciji.

Drago mi je što je mentalno zdravlje sada došlo u prvi plan i što konačno možemo da se pozovemo na neka istraživanja i što konačno možemo da iznesemo dokaze koliko je ono bitno a sa druge strane mi je žao što se to desilo posle nekih nemilih događaja i što smo se mentalnog zdravlja setili tek kada su se desile posljedice nebrige koja je godinama trajala.

Sa Istraživanjima koja su sprovedena na našem području znamo da su mladi posebno značajna kategorija tj da su posebno osetljivi na probleme mentalnog zdravlja pa imamo podatak da se čak svaka peta osoba u tom adolescentnom periodu suoči sa nekim problemom koji se toče mentalnog zdravlja.

Sa druge strane imamo problem dijagnostike tj koliko zapravo mladi ljudi prolaze kroz neka stanja a ne dobijaju adekvatnu dijagnozu, samim tim ne dobijaju adekvatni terapijski tretman. Imamo činjenicu da često ljudi sami sebi dodjeljuju dijagnoze i sami sebi budu lekari i onda se taj postupak ne sprovodi kako bi trebalo i imamo nekada ozbiljnije posledice. 

Na sreću mladi ljudi sve više razgovaraju o svojim mentalnim teškoćama, sve više traže pomoći i otvorenije prićaju o tome, nego što je ti bilo ranije”, kaže psihološkinja Marija Tiosavljević.

Na pitanje da li možemo olako koristiti pojam depresije, Tiosavljević ističe da mladi često pronalaze podršku u poznatim ličnostima koje su se suočile s tim problemom. U praksi, psiholozi često čuju da mladi na TikToku dele simptome poput hiperaktivnosti, anksioznog poremećaja i depresije.

Važno je shvatiti da depresija nije prolazna tuga, već poremećaj koji zahteva određene simptome tokom određenog perioda, ometajući svakodnevne aktivnosti. Mladi trebaju biti svesni da je depresija ozbiljan poremećaj, te da se uvijek trebaju obratiti stručnoj osobi ako primete takve znakove.

Psiholozi za očuvanje mentalnog zdravlja predlažu da se za svaki mentalnu teškoću treba obretiti stručnim licima, psihijatrima, psiholozima i psihoterapeutima kao i da nije dovoljno razgovarati o tome sa porodicom, prijateljima i osobama iz bliskog okruženja iako je to blisko okruženje jako bitno u dijagnostikovanju problema kod pojedinca.

Jedan od većih problema je što koliko god da mladi sve više traže pomoć još uvek kod dosta populacije postoji sram, strah od suočavanja, a na traženje pomoći se treba gledati kao na hrabrost. Važno je obratiti se za pomoć na vreme, jer sve zavisi od nas i našeg truda, a stručna lica su od velike pomoći.

“Svaka osoba u sebi nosi veliku snagu, i svaka osoba ima dosta kompetencija, kvaliteta, talenata, i mogu da sve svoje sposobnosti iskazu da pravi način ali moraju da budu svesni da zapravo tu autentičnost svoju treba da neguju ali i da ih uklope u sve zahteve sredine, što nekada ume biti zahtevno. Uvek postoje osobe koje vam mogu pružiti podršku”, zaključila je Marija Tiosavljević.

Izveštaj URIporta je pokazao da 47%mladih ne treži pomoć iako smo svedoci pozitivnih promena i sve veće spremnosti javnosti da se pozabave pitanjima mentalnog zdravlja, obeshrabrujuće je što je stigma još uvek velika prepreka a posebno među mladim ljudima i njihovim roditeljima. U anketi sprovedenoj među mladima putem URIport platforme skoro polovina ispitanika je izjavila da se boje osuđivanja i da ih percepcija traženja pomoći znak slabosti, što ih odvraća od traženja podrške.

U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja,  UNICEF će planirati i pilotirati inovativni paket usluga u oblasti mentalnog zdrvalja prialgođen mladima kako bi podigao svest i pružio mladima podršku u vezi mentalnom zdravljem. Na nama kao medijima je da što češće i što glasnije govorimo o ovome.

Ovaj projekat sufinanciran je iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstvo turizma i omladine. Stavovi izneti u emisiji ne izražavaju stavove organa koji je dodelilo sredstva.