Žene, korona virus i kreativnost: Umetnice koje ilustruju pandemiju Kovida-19 i pomažu nam da lakše shvatimo
Jedva da postoji zemlja na svetu koja nije pogođena pandemijom korona virusa i njenim posledicama.
Sa toliko dostupnih informacija, ponekad je teško svariti sve detalje i potpuno ih usvojiti.
Na Međunarodni dan žena, pozivamo vas da upoznate tri žene koje koriste umetničke talente, u kombinaciji sa ekspertizom u oblastima nauke, zdravlja i tehnologije, da pomognu u borbi protiv korona virusa.
- Upoznajte muškarce koji se bore za prava žena
- Prava superheroina – žena koja je bila u svemiru i na dnu okeana
- Sirova istorija feminističkog pokreta u svetu
Avesta Rastan: „Pomažete kako god možete a za mene je to bila moja umetnost“
Avesta Rastan (25) je komunikatorka vizuelnih nauka koja trenutno živi u Kaliforniji.
Na početku pandemije, shvatila je da ne postoji mnogo infografika koje otkrivaju kako Kovid-19 direktno utiče na ljudsko telo.
I zato je ova umetnica, iransko-kanadskog porekla i članica Udruženja medicinskih ilustratora, videla jedinstvenu priliku u korišćenju svojih veština i ekspertize za patološku ilustraciju (crtanje bolesti) kako bi pomogla široj javnosti.
„Videla sam mnogo ilustracija i 3D modela samog virusa i njegovog proteina, ali nisam zapravo mogla da vidim šta nam on to tačno radi“, objašnjava ona.
Počela je da istražuje materiju i uskoro je napravila infografiku koja je neočekivano postala viralna na društvenim mrežama.
Čak ju je podelio i Svetski ekonomski forum.
Obratili su joj ljudi iz svih krajeva sveta želeći da vide plakat na različitim jezicima i nudeći da prevedu njena objašnjenja.
Sada je on dostupan za preuzimanje na 18 jezika na njenom sajtu.
Rastan kaže: „Ja nisam radnica sa prve linije fronta; ne radim u zdravstvu, ali pomažete kako god možete, a za mene je to bila moja umetnost.“
Dodaje da nauka nekad ima reputaciju da je teška za učenje i to obično odbija ljude, ali ilustracije premošćuju taj jaz i mogu da ohrabre više njih da zađu na ovo polje.
„Nauka sama po sebi nije teška – to je prirodan proces za ljude; prirodno smo radoznali i želimo da razumemo kako stvari funkcionišu“, dodaje ona.
U budućnosti ona želi da učestvuje u stvaranju obrazovnih platformi.
Ali za sada, ona samo širi priču o svojoj neobičnoj karijeri.
„Definitivno sam primetila da u poslednjih 10 do 20 godina u ovoj oblasti ima više žena nego muškaraca.
„U starijim generacijama to je bilo definitivno polje kojim su dominirali muškarci, ali sada se stvari menjaju“, kaže ona.
Iako je pandemija nešto strašno kroz šta svet prolazi Rastan priznaje da je za nju ona bila sreća u nesreći.
Pokrenula je frilensersku karijeru i sarađivala sa akademskim istraživačima, medicinskim tehnološkim start-apovima, lekarima i hirurzima.
Rastan, koje je shvatila da veći deo njene inspiracije potiče iz prirode, sada ima novi posao u SAD.
Ali nastavlja da slobodno vreme troši na lični projekat na društvenim mrežama po imenu Lumi sajens gde i dalje radi vizuelizacije virusa i njegovih varijanti.
„Naučna komunikacija je ključna za društvo.
„Kad razumete nešto, imate moć da pokušate to da promenite ili da ublažite rizik od njega“, kaže ona.
Doktor Radika Patnala: „Pandemija je otvorila svima oči za neverovatan rad koji ljudi obavljaju u laboratorijama“
Doktorka Radika Patnala je neuronaučnica i osnivačica i direktorka start-apa Saj-ilustrejt.
Ova preduzetnica rođena u Indiji, koja je studirala u Singapuru i Australiji pre nego što se preselila u Minhen, u Nemačkoj, kaže da je jedna od lepota rada u nauci ta što je ova oblast izuzetno kolaborativna i prelazi sve geografske i institucionalne granice.
Njena kompanija pravi naučne ilustracije za širok raspon klijenata, ali ona u toku ima i nekoliko ličnih projekata, od kojih je najskoriji njena vlastita reakcija na pandemiju.
To je desetodelna serija ilustracija nazvana Kovid snovi.
„Naletela sam na veoma interesantnu informaciju da ljudi koji su dobili Kovid-19 imaju neobične snove.
„Pomislila sam da je to fantastična ideja koju bi valjalo istražiti.
„Želela sam i da postavim pred sebe izazov da pokušam da opišem nešto što je veoma ozbiljno i blago depresivno, na neobičan i vizuelno drugačiji način“, kaže ona.
Njen serijal obuhvata različite delove iskustva sa korona virusom, od detaljnog prikaza nukleo-proteinskih paketa u okviru virusa, do zamišljanja kako izgledaju nečija usta iza maske.
Patnala (32) je probudila u sebi umetničku stranu dok je radila na svom doktoratu, sa naglaskom na imunologiji i epigenetici.
„Nalazila bih se u svojoj neuroanatomskoj laboratoriji i proučavali bismo deliće miševa, pacovskih mozgova, i obeležavali ih, da bismo mogli detaljno da proučimo pojedinačne ćelije i arhitekturu tkiva mozga.“
„Najveći deo mog doktorata bavio se proučavanjem nervnog tkiva pod mikroskopom, kako različite ćelije razgovaraju jedne sa drugima i koliko je prelepa arhitektura tkiva samog ovog organa“, kaže ona.
Za Patnalu, pandemija nije izvršila značajnu promenu u njenom svakodnevnom poslu i sa toliko mnogo njih u profesiji koji se bave ilustracijama virusa, ona je samo nastavila da radi na vizuelizaciji drugih bolesti za klijente kojima je to bilo preko potrebno.
„U ovoj našoj profesiji sve vreme se dešavaju važne stvari – kompanije traže terapije za kancer i pokušavaju da pronađu lek za usko specijalizovane tipove rakova; ljudi rade na kardiovaskularnim bolestima“, objašnjava ona.
Rekavši da je nauka oduvek imala problema da dobije novac od donosilaca odluka, ona sugeriše da je sada možda promena na vidiku.
„Pandemija je otvorila svima oči za neverovatan rad koji ljudi obavljaju u laboratorijama“, dodala je.
Nudžum Haši: „Ako ja mogu da se borim protiv korona virusa, onda i drugi mogu da probaju“
Kad se Nudžum Haši (26) zarazila korona virusom početkom prošle godine, odbila je da mu dozvoli da uništi njene kreativne ambicije i sve snove na čijem je ostvarivanju vredno radila poslednjih nekoliko godina.
Haši je odustala od karijere medicinske sestre u Somalilandu da bi se bavila umetnošću, uprkos neslaganju njene porodice sa njenim odabranim životnim putem i, iako je shvatila da joj je pandemija isisala svu snagu, čvrsto je rešila da neće ubiti i njen duh.
Haši, koja sada živi u Mogadišu, u Somaliji, upravo se bila vratila sa putovanja iz Kenije u aprilu 2020. godine kad je shvatila da je bolesna.
„Prvo sam osećala glavobolju, posle je počelo da me boli grlo.
„Izgubila sam čulo mirisa i tresla me je groznica i bilo mi je hladno; imala sam nesvesticu i migrene.
„Izgubila sam apetit i čak su mi se i oči veoma osušile i postale osetljive na svetlo.
„Moj mozak nije mogao da radi ništa kreativno – osećala sam se neverovatno isprazno.“
Ali dok je bila u samoizolaciji, shvatila je da je važno da ostane povezana sa svetom.
„I dalje sam pokušavala da držim časova crtanja uživo preko Instagrama – čak i dok sam bila bolesna – da bih mogla da zabavljam druge.
„Podučavala bih ljude kako da crtaju lica, šake i druge stvari.“
„Želela sam da pokažem svetu da se borim protiv korone i da dajem sve od sebe.
„Kad sam osetila da je mozak počeo da mi se oporavlja, uradila sam ilustraciju sebe kako se boksujem sa koronom jer sam želela da pokažem da se borim protiv tog zlog virusa. Bila sam ljuta na virus i to je bila jedna trijumfalna slika.“
„Ako ja mogu da se borim protiv njega, onda i drugi mogu da probaju.“
Kao i ilustracije koje se bave njenim vlastitim iskustvom, Haši je crtala i slikala scene koje treba da ohrabre druge da se čuvaju i da budu svesniji zajednice oko sebe.
Među njenim ilustracijama je slika virusa Kovid-19 na svetskoj turneji i crteža u čast doktora i sestara sa prvih linija fronta koji se trudi da spasavaju živote.
Haši je odrasla u medicinskoj porodici – njena majka je babica, dok je njen pokojni otac bio anesteziolog.
A sama Haši je u Hargeisi, u Somalilandu, učila i radila kao medicinska sestra.
Ona kaže da je to bio posao koji je volela jer je značio da može da pomogne zajednici, ali da je nastupio trenutak u njenom životu kad je želja da crta i slika postala jača.
Ona kaže da nije lako biti ilustrator kad ste žena u Somaliji, ali, kao kreativna osoba, oseća ličnu odgovornost da podeli svoj talenat sa ostatkom sveta.
Iako je 2020. bila veoma teška godina, ona je optimistična u vezi sa budućnošću.
Planira da nastavi da traži još poslovnih prilika i želi da se u svojim radovima bavi dezinformacijama o pandemiji.
„Postoji mnogo nesporazuma u našoj zemlji.
„Ponekad moram da pokažem ljudima da su prave informacije tu na dohvat ruke i da kažem drugima da prestanu da šire dezinformacije“, kaže ona.
Virus je ostavio ozbiljan trag širom sveta, a mnogi računaju da će žene izvući deblji kraj sa dugotrajnim društvenim i ekonomskim posledicama.
Ali da li bi virus mogao da postane i katalizator promene na poljima kojima tradicionalno dominiraju muškarci?
Izveštaji govore da je pandemija dovela do toga da više žena razmišlja o karijeri u nauci.
Na kraju krajeva, kao što i ove tri žene to pokazuju, obrazovanje dovodi do osnaživanja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
